Rano jutro polako menja varljivi, letnji dan. Kafa na usni, pitam se da skuvam jos jednu.
-Nije zdrava, nije zdrava, kaze neki glas u meni. A tako mi se opet pije topla crna kafa. Cini me tako srecnom dok slusam The Smiths. Kada bi kisa padala ceo dan. Cujem, zale se ljudi na leto. Kazu pre ce se sprziti od groma nego od vrelog sunca na gradskoj plazi. Nikada mi nisu bili jasni ljudi sto se zale na sunce ili na kisu. To su takve sitnice koje pustaju da im srecu kvari, dragocene dane vredne potpune paznje, radosti i slavlja. Mada, razumem ih u neku ruku. Zamisljam sta bi se desilo da mi produzeno leto ukrade voljenu jesen. Govore da ce tako biti. Ali opet, priroda zivi i dise svojim tempom. Lisce ce neminovno zuteti i maziti sive staze parka i ulica dok ce budale padati u depresiju jer dolazi jesen. Pogledajte ovu sliku:
I ovu takodje:
Znam, znam. KISA. Kisa je najdivnija iako je, budimo realni i nema dovoljno u jesen. Neko se sa ovim nece sloziti, ali sta da vam radim.
Jesen je lepa jer je krasi hiljade nijansi. Topli tonovi, a ljudima depresivno? Kako to?
Sad cu vam reci i izvinjavam se ako se pronadjete ovde.
Ljudi su skloni ne zivljenju trenutka u kom su trenutno. (Licno ja evo, pricam o godisnjem dobu koje nije ni u najavi, ali jedva cekam i isto radim sto i vecina ljudi. Zivim u buducim predpostavkama, a ne u sadasnjosti - do duse da bih napisala ovaj tekst, ali svakako cesto odlutam u zuti park).
Kako sam naucila da cenim svako godisnje doba i svaki momenat (minut, sekund mog zivota)? Kako sam uspela da zavolim leto i da ne kukam ljudima po fb da mrzim sve jer je napolju doslovno pakao?
Vrlo jednostavno. Mi smo ti koji mislima dodajemo emocije. Kada neko kaze jesen to je samo rec, kada neko napise jesen to je opet samo rec na hartiji papira. Ali ono sto vi, osetite duboko u vama je emocija koju ste zalepili za rec jesen ili rec leto. Budite svesni da tu emociju isto tako opet vi mozete promeniti u vasu korist. Nece jesen prestati da postoji ako je vi jos vise zamrzite, nece leto duze trajati ako ga vi jos vise zavolite. Zasto vam ovo pisem? Zato sto je ovo zapravo sjajna metafora.
Zato sto je ova logika primenjiva na citav svet oko vas. Ova logika ulepsace vas zivot i uciniti ga boljim i vrednijim zivljenja.
Recimo da mrzite (lakse mi je da kazem: ne volite) odredjenu osobu. Koga vi izjedate povodom toga? Nju? Tesko. Jedino bice koje na neki nacin pati zbog toga ste vi sami. Mi nismo bica koja su stvorena da mrze i preziru. Pokusajte da gajite ljubav prema svakoj osobi na ulici, u prodavnici, na parkingu, u posti... Nije bitno sto ih ne poznajete. Pa u vama ima dovoljno ljubavi za citav svet! Da li ste toga svesni? Pokusajte vec danas da nekom oprostite nesto zbog cega mu jos niste oprostili. Oslobodite svoju dusu i naucite da volite Jesen, Prolece, Zimu i Leto. Vezbajte na godisnjim dobima jer je to sirok spektar razlicitih osobina. Posle toga ljubav prema ljudima tecice kao pesma :)
-Nije zdrava, nije zdrava, kaze neki glas u meni. A tako mi se opet pije topla crna kafa. Cini me tako srecnom dok slusam The Smiths. Kada bi kisa padala ceo dan. Cujem, zale se ljudi na leto. Kazu pre ce se sprziti od groma nego od vrelog sunca na gradskoj plazi. Nikada mi nisu bili jasni ljudi sto se zale na sunce ili na kisu. To su takve sitnice koje pustaju da im srecu kvari, dragocene dane vredne potpune paznje, radosti i slavlja. Mada, razumem ih u neku ruku. Zamisljam sta bi se desilo da mi produzeno leto ukrade voljenu jesen. Govore da ce tako biti. Ali opet, priroda zivi i dise svojim tempom. Lisce ce neminovno zuteti i maziti sive staze parka i ulica dok ce budale padati u depresiju jer dolazi jesen. Pogledajte ovu sliku:
I ovu takodje:
Znam, znam. KISA. Kisa je najdivnija iako je, budimo realni i nema dovoljno u jesen. Neko se sa ovim nece sloziti, ali sta da vam radim.
Jesen je lepa jer je krasi hiljade nijansi. Topli tonovi, a ljudima depresivno? Kako to?
Sad cu vam reci i izvinjavam se ako se pronadjete ovde.
Ljudi su skloni ne zivljenju trenutka u kom su trenutno. (Licno ja evo, pricam o godisnjem dobu koje nije ni u najavi, ali jedva cekam i isto radim sto i vecina ljudi. Zivim u buducim predpostavkama, a ne u sadasnjosti - do duse da bih napisala ovaj tekst, ali svakako cesto odlutam u zuti park).
Kako sam naucila da cenim svako godisnje doba i svaki momenat (minut, sekund mog zivota)? Kako sam uspela da zavolim leto i da ne kukam ljudima po fb da mrzim sve jer je napolju doslovno pakao?
Vrlo jednostavno. Mi smo ti koji mislima dodajemo emocije. Kada neko kaze jesen to je samo rec, kada neko napise jesen to je opet samo rec na hartiji papira. Ali ono sto vi, osetite duboko u vama je emocija koju ste zalepili za rec jesen ili rec leto. Budite svesni da tu emociju isto tako opet vi mozete promeniti u vasu korist. Nece jesen prestati da postoji ako je vi jos vise zamrzite, nece leto duze trajati ako ga vi jos vise zavolite. Zasto vam ovo pisem? Zato sto je ovo zapravo sjajna metafora.
Zato sto je ova logika primenjiva na citav svet oko vas. Ova logika ulepsace vas zivot i uciniti ga boljim i vrednijim zivljenja.
Recimo da mrzite (lakse mi je da kazem: ne volite) odredjenu osobu. Koga vi izjedate povodom toga? Nju? Tesko. Jedino bice koje na neki nacin pati zbog toga ste vi sami. Mi nismo bica koja su stvorena da mrze i preziru. Pokusajte da gajite ljubav prema svakoj osobi na ulici, u prodavnici, na parkingu, u posti... Nije bitno sto ih ne poznajete. Pa u vama ima dovoljno ljubavi za citav svet! Da li ste toga svesni? Pokusajte vec danas da nekom oprostite nesto zbog cega mu jos niste oprostili. Oslobodite svoju dusu i naucite da volite Jesen, Prolece, Zimu i Leto. Vezbajte na godisnjim dobima jer je to sirok spektar razlicitih osobina. Posle toga ljubav prema ljudima tecice kao pesma :)
0 коментара:
Постави коментар