Ljudi se ne mogu podeliti na dobre i lose. Ljudi su ljudi. Svako od nas ima crno belu stranu. Losu i dobru. Mozda vam nije prijatno da razmisljate o sebi i da shvatite da ste po nekoj liniji losa osoba, ali gledati sebe samo u superlativu gotovo da nikada nije moglo da vas poboljsa i unapredi. Moglo je samo da vas unazadi i zaslepi. Okrenite se oko sebe i pogledajte ljude koje poznajete, vidjate. Da li mozete da vidite samo ono lepo i dobro kod njih, a da zanemarite sve lose i negativno? Tesko. A zasto je onda tako tesko pogledati prvo sebe i prihvatiti se u potpunosti, a zatim uciniti sebe boljim covekom... Da li ste istinski svesni sebe
Ljudi ceznu za stalnim druzenjem, kupovinama, novcem, cigaretama, alkoholom. Ljudi to i rade. Sve ce covek uraditi da ne bi ostao sam sa sobom. Zapoceti razgovor sa samim sobom i preispitati se sta si, ko si. Oziveti svoju samocu i upoznati sebe zvuci tako jednostavno, lako. Ne oslanjati se na druge, ne ocekivati od drugih vec od sebe. Kako je to jednostavno, a ipak tako rado se to izbegava. Zato ljudi ne vole jesen, ne vole zimu. Pravdaju se da su depresivni zbog kise, snega, hladnoce. A istina lezi u njihovoj samoci od koje tako vesto beze. Pitam se sta bi svi ti ljudi radili kada dodje ta kako kazu depresivna jesen, kada dodje hladnoca, kada su ulice prazne, kada su svi kod kuce, sta bi radili da nemaju internet i tv. Mozda bi vise ucili o sebi i vise spoznali sebe. Mozda bi saznali za svet knjiga. Mozda bi voleli da setaju kroz zute, parkove i da slusaju zvuk vozova dok jezevi suskaju po suvom liscu. Mozda bi naucili kako sami sebe da usrece i ispune svoj zivot kvalitetnijim vremeno. Vraticu se na pocetak price...
Ljudi se dele na ispunjene i prazne duse, a od toga sve krece.
Ljudi ceznu za stalnim druzenjem, kupovinama, novcem, cigaretama, alkoholom. Ljudi to i rade. Sve ce covek uraditi da ne bi ostao sam sa sobom. Zapoceti razgovor sa samim sobom i preispitati se sta si, ko si. Oziveti svoju samocu i upoznati sebe zvuci tako jednostavno, lako. Ne oslanjati se na druge, ne ocekivati od drugih vec od sebe. Kako je to jednostavno, a ipak tako rado se to izbegava. Zato ljudi ne vole jesen, ne vole zimu. Pravdaju se da su depresivni zbog kise, snega, hladnoce. A istina lezi u njihovoj samoci od koje tako vesto beze. Pitam se sta bi svi ti ljudi radili kada dodje ta kako kazu depresivna jesen, kada dodje hladnoca, kada su ulice prazne, kada su svi kod kuce, sta bi radili da nemaju internet i tv. Mozda bi vise ucili o sebi i vise spoznali sebe. Mozda bi saznali za svet knjiga. Mozda bi voleli da setaju kroz zute, parkove i da slusaju zvuk vozova dok jezevi suskaju po suvom liscu. Mozda bi naucili kako sami sebe da usrece i ispune svoj zivot kvalitetnijim vremeno. Vraticu se na pocetak price...
Ljudi se dele na ispunjene i prazne duse, a od toga sve krece.
0 коментара:
Постави коментар